Fotoaparat ne zna


Svaki piksel je registrovani refleks svetlosti sa prizora koji fotografišemo

Posmatrajući prizor koji želimo da fotografišemo možemo zaključiti: Svaki prizor je mozaik tačkastih refleksa sa sitnih detalja prizora. Kao puzle, reflektovana svetlost se komponuje na senzorima (emulziji filma) i stvara sliku u fotoaparatu. Matematički rečeno, refleks sa svake tačke prizora je n-ti deo ukupne slike.

Vežbajte da posmatrate prizor! Zanemarimo za sada saržaj slike, smisao, to jest prizora koji još nije fotografisan. Ovaj put razmatramo samo fizički deo - osvetljenje. Razmišljajmo ovaj put samo o svetlosti, koja pravi fotografiju. Na priloženoj fotografiji je u jednom delu reka Sava koja ima sivo-plavkast ton prosečnog intenziteta. Prosečnog u odnosu na svetlo-plavo nebo ili taman asfalt. Pošumljeno brdo u pozadini je tamnije od prosečnog refleksa prizora. Deo puta ispod Lastinog autobusa je crn, bez detalja. Što je fotografska tehnologija kvalitetnija (ili veća rezolucija), više će se detalja videti na snimljenoj slici, svaki delić prozora će se projektovati u svoju tačku na senzoru (ili filmu). Ako pretpostavimo da je rezolucija maksimalna, znači da će se svaka kapljica u reci projetovati u svoju diodu na senzoru, a potom će na fotografiji biti vidljivi piksel.

Svetlost koja se odbila od prizora i ušla u foto-aparat je naša fotografija. Čitav naš trud je upravo zbog te svetlosti.

Eksponiranje svetlosno-osetljivog senzora fotoaparata

Fotoaparat registruje svetlost automatski, i glup je. Ne zna da li mi fotografišemo beli zid sa svetlim nebom u pozadini ili fotografišemo crnca u crnom kaputu. Zato su proizvođači fotoaparata iznašli nekakav prosek refleksije svetlosti u prirodi i tako naštelovali da se prilikom okidanja senzor osvetli u onoj meri kao da je fotografisan prizor koji ima srednji intenzitet refleksije. Kao na primer ovaj snimak Beograda sa rekom Savom. Imate nebo svetlije od proseka, brdo tamnije, most srednji itd, sve u svemu prosek je srednje siv. Ovo je već famozan termin u teoriji fotografije.

Istraživači fotografskih procesa su iznašli da je taj prosek u stvari površina koja reflektuje 18% svetlosti od ukupne svetlosti koja osvetljava tu površinu. Jako je bitno da praktično vidite koliko je to srednje sivo. Pozajmite od nekog starog fotografa Kodakov sivi karton i gledajte ga par dana, što unutra što napolju. Uporedite ga sa raznim tonovima u stvarnosti. Videćete da je srednje sivo otprilike kao omalterisan zid ili kao stari asfalt. Neka istaraživanja pokazuju da ljudska koža reflektuje oko 30% svetlosti.

Ako vam je prizor za fotografisanje po prirodi svetliji (snežni pejzaž), korigujte na fotoaparatu ekspoziciju na +/- skali, povećajte osvetljavanje u + smeru (omogućite da više svetlosti uđe do senzora no što aparat misli). Ako fotografišete crnca u tunelu onda idite ka minusu, jer senzor registruje da je do njega došlo malo svetlosti i snimak posvetljava. Ne zna koliko crnac treba da je crn. Na primeru dole izloženih fotografija senzor u fotoaparatu ne shvata da zid treba da bude beo a kontrolor u javnom prevozu taman.

2 comments:

  1. Postovani,dozvolite da I ja malo pomognem. I pored svih opcija koje imamo na fotoaparatu za merenje expozicije, sivi karton je ZAKON, a svako moze da ga napravi!
    Faza1- U AutoCad-u na formatu A4, iscrtaju se crne linije 0d 0,2 do 0.4 mm. Beli prostor izmedju linija treba da je iste debljine kao I linije! Spasite ovaj fajl kao bitmap I prenesite ga u neki od Foto-Editora (Photoshop, naprimer). Sliku malo zamutite, radius 1-2, da ostre crne linije nebi “zbunjivale” CCD senzor. Sliku stampajte na obicnom, ne-sjajnom, kancelariskom papiru za printere. Sliku zalepite na karton, BELIM LEPKOM obavezno, I dobili ste sivi karton sa beznacajnom tolerancom od oko +/- 2%; provereno uporedjenjem sa Kodakovim sivim kartonom.
    Faza2- Postavite selektor snimanja na “manual”!!!!!!!!!!
    Faza2- sivi karton se postavlja u pravcu snimanja, vertikalno I plan-paralelno sa ravni objektiva. Pazite da vasa ruka, telo ili nesto drugo ne baca senku na karton!
    Izmerite ekspoziciju!
    Faza4- Ovo je sve lepo ali zbog limitiranog gama opsega vaseg CCD senzora, dobijena vrednost ekspozicije, izmerena na sivom kartonu, mora da se koriguje u zavisnosti od toga KOJI TON/OBJEKAT, u slici, VI ZELITE da bude idealno exponiran; svi ostali tonovi/objekti NECE biti idealno exponirani. Svetliji tonovi ce”ispasti” jos svetliji a tamni jos tamniji (ne previse, maravno). Korekcija expozicije u odnosu na onu koju van daje sivi karton “ide” od +2 ½ blende za sneg I snezno bele oblake do -2 ½ blende za”crnu macku”, ili skoro crni ton. Korekna korekcija za sve ostale tonove/objekte (osim sivog tona) je stvar prakse I prakse I prakse. Kada otvorite sliku u foto-editoru, brzo cete nauciti (I zapamtiti) kolika je korekcija potrebna za VAMA VAZAN ton/objekat.
    Faza5- Ako ste perfekcionista, napravite jos dva snimka, BAZIRANA NA CITANJU SIVOG KASRTONA.; dve blende “gore” I dve blende “dole”. Jedan od ova tri snimka ce vam, sigurno, dati idealno exponiran ton tona/objekta koji ste VI ZELELI DA BUDE IDEALNO EKSPONIRAN. Ne zaboravite, svi ostali tonovi/objekti nece biti idealno eksponirani.
    Faza5- Medjutim, danas, kada imamo HDR opcije, mozete iskoristiti vasa tri snimka da dobijete manje-vise sve tonove korektno eksponirane. Nekoliko softwera, pored Photoshop-a vam ovo omogucuje. Potrazite na GOOGLE-u
    HDR softwere.
    Srdacan Pozdrav, Zoran

    ReplyDelete

Search This Site

Prijavite se da pratite ovaj sajt