Dubinska oštrina; hiperfokalna daljina

Kad se objektiv fotoaparata podesi na beskonačnu udaljenost, na površini filma se pojavljuje oštra slika onih detalja koji su na jako velikoj udaljenosti. Senzori fotoaparata se nalaze na žižnoj daljini što omogućuje registrovanje oštre slike. Za koju udaljenost možemo reći da je beskonačna? Samo za planete koje se posmatraju sa Zemlje uslovno možemo reći da su beskonačno udaljene, a posmatrani detalji prizora na horizontu su na određenoj udaljenosti koja se može izraziti u metrima odnosno kilometrima. Posmatranjem prizora kroz objektiv i fokusiranjem, (okretanjem nosača sočiva) možemo zaključiti da postoji određena udaljenost posle koje je sve do beskonačnosti slika oštra.

Ta granica se naziva hiperfokalnom daljinom. Ona zavisi od žižne daljine objektiva i od otvora blende. Na primeru slike desno dole, ako prsten objektiva koji označuje udaljenost (ravan za koju hoćemo da bude oštra), pomerimo na 3 m pri otvoru blende f16, biće registrovan prizor oštro sve od te udaljenosti do najudaljenijeg detalja na slici. Ako bi smo pomerali udaljenost ka nama, recimo na 2,5m počela bi da se pojavljuje neoštrina na kući u daljini.

Kada uoštravamo detalje prizora koji su blizu, sistem sočiva objektiva se pomera, udaljuje od ravni senzora na kojoj se registruje slika, a za oštrenje (fokusiranje) detalja prizora koji su udaljeniji, moramo sistem sočiva približavati ravni senzora. Praktično, kad vidite da je objektiv izvučen do maksimuma, uoštreni su detali koji su blizu, a ako je uvučen najviše ka telu fotoaparata, znači da je uoštren na beskonačno udaljene detalje koje fotografišemo.

Udaljenost se može pročitati na metarskoj skali objektiva. Objektivi koji nemaju označenu udaljenost su u nekom smislu jednostavniji za upotrebu, ne lupa se glava, međutim ne možemo biti precizni u kontrolisanju dubinske oštrine. Često čovek želi da mu čitav prizor bude oštar, ili što je moguće više. Na primeru prve slike vidimo suprotno, da je bolje da ne bude oštro sve ono van portreta, pozadina koja ne treba da odvraća pažnju. Uglavnom kod fotografisanja ljudskog lica nisu bitne bore na nosu ili detalji zadnjeg dela kose. Često je dovoljno da se izoštre oči pri čemu je oštro od obraza koji su malo bliži fotoaparatu do ušiju koje su dalje od izoštrene ravni.

Kada je objektiv izoštren na hiperfokalnu daljinu, dubinska oštrina je od beskonačnosti do polovine hiperfokalne daljine. Ako je na primer korišćen objektiv 50 mm, blenda 8, hiperfokalna daljina je 21m, znači da će snimak biti oštar na odstojanju od 10,5 m do beskonačnosti (odnosi se na alnalogne fotoaparate).

Tablica otvora blendi
(svaki otvor je duplo manje površine od prethodnog):

f 1; 1,4; 2; 2,8; 4; 5,6; 8; 11; 16; 22; 32; 64

Tablica nekih hiperfokalnih daljina:

Žižna daljina f 2,8 f8 f22
50 mm 59,5m 21m 7,7m
135 mm 164 m 57,5m 21m
300 mm 357m125m 45,5m
Prilikom fotografisanja može se predvideti koji deo posmatranog prizora će na fotografiji biti oštar. Rastojanje od najbliže tačke koja se vidi oštro do najdalje oštre tačke naziva se dubinskom oštrinom. Ljudsko oko ima malu dubinsku oštrinu, ali se ona u procesu posmatranja nadoknađuje dinamičnim fokusiranjem.


Dubinska oštrina zavisi od:


- Žižne daljine objektiva
- Otvora bende
- Udaljenosti fotoaparata (ravni senzora) od izoštrenog predmeta.

Što je veća žižna daljina objektiva i veći otvor blende, to je dubinska oštrina manja i obrnuto. Što je fokusirani predmet bliži, manja je dubinska oštrina.

Širokougaoni objektivi imaju veću dubinsku oštrinu od teleobjektiva pri upotrebi istog otvora blende i određene udaljenosti. Primer za analogne fotoaparate: Ako da se koristi objektiv žižne daljine 28 mm, otvor blende f 8, fokusira se udaljenost od 5 m, prizor će biti oštar od udaljenosti 1,9 m do beskonačnosti.
Prilikom upotrebe objektiva žižne daljine 50 mm, f 8, fokusiranjem udaljenosti od 5 m, prizor će biti oštar od 3,5 m do 8,7 m.
Kod objektiva 135 mm, f 8, fokusiranjem udaljenosti od 5 m, biće oštro od 4,7 m do 5,4 m.
Kod objektiva 300 mm, za iste parametre dubinska oštrina je od 4,9 do 5,1 m, što je, primećujete znatno manje nego kod širokougaonih objektiva.

No comments:

Post a Comment

Search This Site

Prijavite se da pratite ovaj sajt