Protivsvetlost


Zašto je važno da vežbate posmatranje prizora? Time trenirate fotografski pogled na prizor, razmišljate kako će izgledati fotografija u poređenju sa originalnim prizorom. Možete i da škljocnete pa da pogledate displej "da li je dobro". Ali četu to? Zašto da prvo napravite grešku pa je potom korigujete?! Možda bude kasno za ponavljanje snimka. Pogledajmo primer fotografije ulice - slika desno.

Nebo je izuzetno vedro pa je sunceva svetlost dominantna. Da se izrazim matematički, oko 1% neba blješti, sunce je direktno. Ostatak neba daje ravnomernu svetlost i osvetljava ulicu. Nebo znači: atmosferski omotač. U ovom slučaju direktna sunčeva svetlost je mnogo jače od svetlosti koja dolazi sa ostalog dela neba. Znači, zraci svetlosti dolaze odasvuda, ali u ovom slučaju je od presudne važnosti: svetlostni snop ide odozgo, odbija se o asfalt i pravo u naš foto-aparat! Jedan deo neba odaje svetlost neuporedivo lače od ostatka.

Elem, u fotografskom žargonu kažemo kontra ili protivsvetlost - ide svetlost direktno ka fotoaparatu. Kako bi smo to preveli na jasniji jezik: Svetlost osvetljava tramvaj i zgrade sa druge strane. Osvetljava onu stranu objekata koju mi ne vidimo. Mi gledamo strane objekata koje su u jakoj senci. Razlika između osvetljenog dela objekta (zgrade, tramvaja) i dela koji je u senci je u ovom slučaju jako velika. Zato što dominira svetlost sa jedne strane, od Sunca. Asfalt je direktno osvetljen, mnogo više nego zgrade i tramvaj u senci.

Za asfalt takođe ne možemo reći da je baš dobro osvetljen, iako jeste jako. Naime, pozicija foto-aparata je nasuprot izvora svetlosti, tako da je asfalt reflektor svetlosti. Asfalt je inače izrazito hrapav. Kako bi smo hrapavost preveli na jezik fizike: površina koja ima izražene sitne brežuljke i doline. Svetlost tako osvetljava jednu stranu brežuljka, a drugu ne. Druga strana, senka je osvetljena samo svetlošću reflektovane sa ostatka neba, onom za koju smo rekli da je mnogo manja. Postoji i svetlost koja je reflektovana od objekata na zemlji, zgrada itd. ali je zanemarivo mala.

Na primeru fotografisane ulice u protivsvetlosti za kolovoz možemo reći da ima velik kontrast. Ako bi smo na fotografiji softverski smanjili kontrast, videli bi smo nešto više detalja na tramvaju ili zgradama, međutim te bi površine bile previše sive. Zašto? Svetlost koja osvetljava tramvaj (sa strane foto-aparata), je isuviše ravnomerna. I sa leve strane neba stiže do tramvaja ista količina svetlosti kao i sa desne, prednje i tako svetlost ide ka tramvaju iz čitavog polukruga. Jedino je zadnje svetlo jako, ali ta svetlost ne osvetljava ove površine. Osvetljeni su znači, i brežuljak i dolja, i jedna i druga strana brežuljka podjednako. Naročito je sivilo izraženo na objektima koji su ovako osvetljeni a inače nemaju kontrast boja na sebi, ili izražene oblike - ispupčenja "brežuljke".

Na zgradi u pozadini fasada je bela a prozori su crni. Zato što u sobe ulazi mnogo manje svetlosti nego što je prisutna napolju. Tako se zgrada može videti, postoji optički kontrast. Intenzitet svetlosti koji osvetljava spoljni zid zgrade je možda i 50 puta veći od svetlosti koja osvetljava zid sobe, ili plafon sobe koji mi vidimo sa ove pozicije.

Zgrada levo je Pošta, a desno je Železnička stanica Beograd. Te zgrade su za Beograđane inače prepoznatljive, ali kada se ovako fotografiše - nisu! Da li je ovo greška pri fotografisanju, i da li je fotografija loša? Naravno da nije, jer se snimak pokazao odličnim za objašnjavanje teorije fotografije.

Elem, svetlost koja pada na objekat sa jedne strane čini površinu vidljivom. Osvetlila je hrapavost delimično, samo sa jedne strane brežuljka. Odnos svetlih i tamnih sitnih detalja čini površinu vidljivom. Ovaj odnos omogućava lakše identifikovanje materijala predmeta.

Ista pravila važe i za fotografisanje u studiju, sa veštačkim izvorma svetlosti. A i za fotografisanje pomoću svetlosti kroz prozor. Naravno, sve ovo važi i za video snimanje.

No comments:

Post a Comment

Search This Site

Prijavite se da pratite ovaj sajt