Svetlost!!!




Svetlost - Fenomen ili energija u formi elektromagnetnih talasa (?)

Rekosmo da je fotografija slika dobijena na osnovu svetlosti reflektovane sa prizora.

Svetlosti! U fizičkom smislu tajna fotografije je u svetlosti, pre svega u razumevanju teorije svetlosti i veštini manipulisanja njome.

Svetlosna energija ima svoje poreklo. Nastala je na osnovu emitovanja svetlosne energije od strane izvora svetlosti. Zbir svetlosti koje je na površini osvetljenog predmeta reflektovana, absorbovana i propuštena jednaka je ukuonoj pridošloj svetlosti.
R + A + P = 100% (Ili = 1)


Ne zaboravite: Svetlost je energija! Nije fenomen.

Svetlosni zraci su neumoljivi. Čim ih malo pustite, odoše. Ako vas na fotografiji svetlost iznenadi, znači da niste unapred dobro predvideli osvetljenje. Tri put razmislite - jednom škljocnite. Naravno, preveliko razmišljanje o fizici može uticati na vašu spontanost, na smisao slike. Vremenom ćete se izveštiti pa će razmišljanje o rasveti trajati samo tren.

Vežbajte posmatranje prizora. I kad ste bez fotoaparata osvrnite se, analizirajte odakle je sve svetlost pridošla. Pokušajte nekim zracima da sprečite prilaz objektu, nekima da omogućite ...

Podsetimo se osnovnih pravila prostiranja svetlosti, ono što smo svi učili u osnovnoj školi. Najčešći uzrok grešaka, neuspelih fotografija je što niste imali u vidu elementarna znanja iz fizike. Ne da niste znali, već da u trenutku fotografisanja niste razmišljali sa tog aspekta. Nemojte odmah tražiti stranice ovog sajta koje se odnose na fotografske efekte, trikove, filtere,,, Svi početnici hoće odmah da nauče reklamnu ili modnu fotografiju. Ako u startu preskočite neke stepenice, bićete osrednji, ili bolje reći traljav fotograf koji teži atraktivnosti, a uspeh mu ne polazi za rukom. Kada razumete zakone svetlosti, razumeli ste i suštinu osvetljenja prizora, upotreba bliceva u studiju, difuziju svetlosti...

Svetlost je energija u formi elektromagnetnih talasa. Prostire se pravolinijski na sve strane. Ono što se ne vidi dobro, u odnosu na nešto što je vidljivije, najčešće znači da nije dovoljno osvetljeno.

Svetlosni zrak ide pravo, ne može da obiđe objekat i da ga osvetli sa druge strane. "Direktna" svetlost ide od izvora svetlosti do objekta, ali najčešće je prizor osvetljen reflektovanom svetlošću koja dolazi sa raznih strana. Veština fotografisanja se sastoji u "podmetanju" reflektujućih površina, u kontrolisanju refleksije.

Svetlosni zrak se kreće od izvora svetlosti ka okolnim predmetima. Kada naiđe na predmet može se od njega odbiti (da se reflektuje) da prođe kroz njega (kažemo: predmet je prozračan); i da se apsorbuje (da predmet upije svetlosni zrak u sebe). Kada se svetlosni zrak apsorbuje u osvetljeni predmet, izgleda nam kao da je nestao, a zapravo fizičko objašnjenje je da predmet tada poseduje svetlosnu energiju.

Prozračnost je retka, a najčešća pojava je da se zrak delom apsorbuje, delom odbije. U kojoj meri će se svetlost reflektovati, absorbovati ili propustiti, zavisi najpre od prirode materijala na koji je naišla. Na primer, aluminijumski predmet više reflektuje svetlost od čeličnog. Ili: zemlja apsobuje svetlost više od kamena, itd.

Odbijanje, reflektovanje ima svoju zakonitost: Odbojni ugao je jednak upadnom uglu. Možda vam ova definicija zvuči isuviše jednostavno i besmisleno, ali to je ujedno i suština teorije fotografije.

Primer: Slikate belu kuću i na fotografiji je krov na kome vidite mnoštvo detalja, ali zid blješti! Kad pogledamo beli zid, vidimo da nije baš beo, vidimo hrapavost. Moguće je da se sunčeva svetlost reflektuje od zida upravo ka fotoaparatu, pa to izaziva blještavost. Kad bi ste se malo pomerili da vas "odbojni ugao promaši", površina, belina zida će postati malo tamnija i videće se detalji. Objektivno, zid je sivkast, nije potpuno beo čim vidimo detalje. Belo je samo ono što toliko blješti da mišta ne vidimo. Npr. pogled u Sunce.

Kad je na slici nebo blještavo belo, bez detalja, oblaka moguće je da svetlost od izvora svetlosti ide pravo u oči (fotoaparat)! Senzori fotoaparata će registrovati blještavost u jednom delu slike, a u delu ispod linije horizonta će biti premalo detalja i sa manje kontrasta nego na originalnom prizoru.

Sve što fotografišemo je osvetljeno. Da je mračno ne bi se moglo fotografisati. Kažemo za nešto da je crno. ali nije crno ako je osvetljeno, vidljivo je. Sa svakog dela fotografisanog prizora se svetlost reflektovala i ušla u fotoaparat. Samo ako u kadru imamo planetu Sunce, ili kakvu sijalicu, onda je zrak direktno ušao u fotoaparat, a sve ostalo je rezultat refleksije ili prelamanja (refrakcije).

No comments:

Post a Comment

Search This Site

Prijavite se da pratite ovaj sajt