Utisak

Osvetljenost predmeta procenjuje se na osnovu razlike osvetljenosti predmeta u odnosu na okolinu. Primer: Ako se u pozorištu posle gašenja svetlosti ukaže prizor sa postavljenim tamnim predmetima sa crnom pozadinom, ne može se imati jasan utisak da li su predmeti beli, srednje sivi ili tamno sivi. Kad potom na scenu uđe prvi glumac, može se imati mnogo jasnija predstava o osvetljenosti na osnovu njegovog lica za koje posmatrač ima predrasudu o svetlini. Tek kad bi potom na scenu izašao neko sa belom odećom imao bi se potpun pregled osvetljenosti predmeta koji se prvobitno video.

Interesovanje osobe određuje nivo preciznosti posmatranja. Prizor se tumači u čovekovom nervnom sistemu. Na doživljaj posmatranog prizora ne utiče samo informacija koja je primljena od čula vida, već i iskustvo, mašta, želje, potrebe.

Automobil koji nam se približava izgleda sve veći na osnovu zakona perspektive, međutim mozgu ta informacija nije presudna, čovekove predrasude registrovane u mozgu apstrahuju taj podatak. Mozak tako zna kolika je realna veličina automobila. Kasnije, gledajući fotografiju utisak može biti drukčiji.

No comments:

Post a Comment

Search This Site

Prijavite se da pratite ovaj sajt